<?xml version="1.0" encoding="UTF-8" ?>
<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/" xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom">
	<channel>
		<title>tibbiyot va til</title>
		<link>http://kutubhona.ucoz.com/</link>
		<description></description>
		<lastBuildDate>Tue, 09 Sep 2014 10:00:34 GMT</lastBuildDate>
		<generator>uCoz Web-Service</generator>
		<atom:link href="https://kutubhona.ucoz.com/news/rss" rel="self" type="application/rss+xml" />
		
		<item>
			<title>УГИЛМИ ЁКИ КИЗ!!!</title>
			<description>&lt;p&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;https://kutubhona.ucoz.com/khisoblagich.jpg&quot; style=&quot;width: 400px; height: 300px;&quot; /&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: justify;&quot;&gt;КУЙИДА КЕЛТИРИЛГАН ФАЙЛДА ЯПОН УСУЛИДА АНИКЛАНАДИГАН БОЛАНИ ЖИНСИНИ РЕЖАЛАШТИРИШНИ КАЛЕНДАР УСУЛИ КЕЛТИРИЛГАН.&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: justify;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: justify;&quot;&gt;ФАЙЛНИ КУЧИРИБ ОЛИШ УЧУН БУ ЕРНИ БОСИНГ &amp;nbsp;&lt;a href=&quot;http://kutubhona.ucoz.com/load/0-0-0-9-20&quot; target=&quot;_self&quot;&gt;http://kutubhona.ucoz.com/load/0-0-0-9-20&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;</description>
			<content:encoded>&lt;p&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;https://kutubhona.ucoz.com/khisoblagich.jpg&quot; style=&quot;width: 400px; height: 300px;&quot; /&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: justify;&quot;&gt;КУЙИДА КЕЛТИРИЛГАН ФАЙЛДА ЯПОН УСУЛИДА АНИКЛАНАДИГАН БОЛАНИ ЖИНСИНИ РЕЖАЛАШТИРИШНИ КАЛЕНДАР УСУЛИ КЕЛТИРИЛГАН.&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: justify;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: justify;&quot;&gt;ФАЙЛНИ КУЧИРИБ ОЛИШ УЧУН БУ ЕРНИ БОСИНГ &amp;nbsp;&lt;a href=&quot;http://kutubhona.ucoz.com/load/0-0-0-9-20&quot; target=&quot;_self&quot;&gt;http://kutubhona.ucoz.com/load/0-0-0-9-20&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;</content:encoded>
			<link>https://kutubhona.ucoz.com/news/ugilmi_joki_kiz/2014-09-09-12</link>
			<dc:creator>modest</dc:creator>
			<guid>https://kutubhona.ucoz.com/news/ugilmi_joki_kiz/2014-09-09-12</guid>
			<pubDate>Tue, 09 Sep 2014 10:00:34 GMT</pubDate>
		</item>
		<item>
			<title>ЭРКАКНИНГ ИККИНЧИ ЮРАГИ</title>
			<description>&lt;p style=&quot;text-align: center; &quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;ЭРКАКНИНГ ИККИНЧИ ЮРАГИ&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Эркакнинг иккинчи юраги &amp;ndash; простата бези хакида деярли хамма эшитган, лекин купчиликда у хакида етарли маълумот мавжуд эмас. Шифокорлик иш жараёнимда куп беморлар: &amp;laquo;Менда простата бор!&amp;raquo;, - &amp;nbsp;деган иборани ишлатади. &amp;laquo;Простата&amp;raquo; &amp;nbsp;- бу хамма эркакларда мавжуд органнинг исми холос, бу бирор касалликни бидирмайди. Бугун бу орган хакида ва ундаги баъзи касалликлар хакида тухталиб утаман.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: center; &quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Анатомияси&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;https://kutubhona.ucoz.com/anatomy.jpg&quot; style=&quot;float: left; width: 250px; height: 209px; &quot; /&gt;Простата бези кичик тазда жойлашган булиб, унинг тепасида ковук, пастида эса таз мушаклари, орка томонида тугри ичак, икки ён ва олд томонида эса таз дево...</description>
			<content:encoded>&lt;p style=&quot;text-align: center; &quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;ЭРКАКНИНГ ИККИНЧИ ЮРАГИ&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Эркакнинг иккинчи юраги &amp;ndash; простата бези хакида деярли хамма эшитган, лекин купчиликда у хакида етарли маълумот мавжуд эмас. Шифокорлик иш жараёнимда куп беморлар: &amp;laquo;Менда простата бор!&amp;raquo;, - &amp;nbsp;деган иборани ишлатади. &amp;laquo;Простата&amp;raquo; &amp;nbsp;- бу хамма эркакларда мавжуд органнинг исми холос, бу бирор касалликни бидирмайди. Бугун бу орган хакида ва ундаги баъзи касалликлар хакида тухталиб утаман.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: center; &quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Анатомияси&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;https://kutubhona.ucoz.com/anatomy.jpg&quot; style=&quot;float: left; width: 250px; height: 209px; &quot; /&gt;Простата бези кичик тазда жойлашган булиб, унинг тепасида ковук, пастида эса таз мушаклари, орка томонида тугри ичак, икки ён ва олд томонида эса таз деворлари мавжуд. Простата бези билан кушни органлар орасини эса ёг тукимаси тулдириб туради. Простата бези каштан шаклига эга булиб, унинг уртасидан сийдик чикарув канали тешиб утади. Икки уруг йули простата бези ичида сийдик йулига очилади. Простата безини бир кисми мушак ва колган кисми бездан иборат. Хозирда простата безини бир неча зоналарга булинилади. Бу расмда курсатиб утилган.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;https://kutubhona.ucoz.com/zonal_kur.jpg&quot; style=&quot;width: 450px; height: 250px; &quot; /&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;https://kutubhona.ucoz.com/zonal_kur_2.jpg&quot; style=&quot;width: 450px; height: 250px; &quot; /&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Зоналарга булишдан максад, турли зоналардан турли касалликлар ривожланади ва касаллик турли зонада турлича белги билан ифодаланади. Бу зоналарни тукималари хам турлича ривожланган булади. Мисол: утувчи зонадан купрок простата бези хавфсиз гиперплазияси ва 25% простата раки ривожланиши аникланган.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: center; &quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Простата безини вазифалари&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left:36.0pt;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;ol&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Сийдик чикишида ва сийдикни ковукда ушлаб туришдаги фаолияти. Бу вазифани простата безини мушак кисми бажаради. Простатит (простата безини шамолллаши) ва простата бези аденомаси(простата бези хавфсиз гиперплазияси)да бу фаолият бузилиши кузатилади.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Уруг чикариш вазифаси. Бевосита уруг отиш каналидаги уругни сийдик чикарув каналига утказиб беради.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Уругни бир томонлама чикишини таъминлаш вазифаси. Простата безида уруг чикарув канал тепасида клапан вазифасини бажарувчи кисм булиб, бу кисм уруг чикиш вактида катталашиб ковук томонни тусиб туради. Бу кисм вазифаси бузилиши кандли диабед ва орка мия касалликларида куп учрайди. Буни ретроград эякуляция деб аталинади. Алокада уруг ташкарига чикмайди ва ковук ичига кириб кетади. Беморда бепуштликка сабаб булади. Баъзи дорилар хам бунга сабаб булиши мумкин.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Уругни чикиш вактига ва жинсий хиссиёт(оргазм)га таъсири. Юкоридаги клапан кисмда жуда куп нерв охирлари жойлашган булиб, уларни кучли кузгалиши уругни тез чикишига ва таъсирланишини пастлиги аноргазмияга(жинсий сезгини йуклиги) олиб келади. Ретроград эякуляцияда купрок оргазм пасайган ёки умуман кузатилмайди.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Простата суюклигини ишлаб чикариш. Простата суюклиги эякулят(ташкарига чиккан уруг суюклиги)нинг 30-40% ини ташкил килади. Простата суюклиги таркибидаги моддалар уругнинг суюлишини кучайтиради, уруг хужайралари (сперматозоидлар)ни озиклантириб, уларнинг &amp;nbsp;харакатчанлигини ва тириклигини узайтиради.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Эндокрин вазифаси. Простата узидан биологик фаол модда ишлаб чикаради ва уни конга утказади. Бу модда факат жинсий алокада ажралади. Бу модда инсон жинсий кувватига ижобий ва уруг ишлаб чикаришга салбий таъсир килиши аникланган.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
&lt;/ol&gt;

&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;https://kutubhona.ucoz.com/prostata.jpg&quot; style=&quot;width: 300px; height: 366px; &quot; /&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;&lt;u&gt;Простатит&lt;/u&gt;&lt;/strong&gt; &amp;ndash; турли омиллар таъсирида простата тукимасини яллигланиш касаллиги булиб, турли клиник симптомлар билан намоён булади. Касаллик 35-50 ёшларда куп учрайди.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: center; &quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Сабаблари ва ривожланиш механизми&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Касаллик кузгатувчи омиллар:&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ol&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Инфекция &amp;ndash; ичак таёкчаси, серрата, клебсиелла, протеус, стафилококк, энтерококк ва бошкалар. Бевосита простата безини зарарлаб яллигланиш келтириб чикаради.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Турли химиявий омиллар &amp;ndash; интрапростатик рефлюкс окибатида яъни сийдикни простата бези каналлари оркали без ичига кириши ва сийдик таркибидаги турли моддаларни яллигланиш чакириши тушунилади.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Иммун омиллар &amp;ndash; цитокинлар ва лейкотриенлар яъни иммун тизим хужайралари ишлаб чикарган моддаларни бевосита таъсири окибатида простатада яллигланиш келиб чикади.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Нейроген омиллар &amp;ndash; сурункали таз огриги мисол була олади. Бунда касаллик бошка органларда булиб купрок простатит белгиларини беради. Бундан ташкари простата бези фаолиятини бошкарувчи нервлар фаолияти бузилиши кичик таз органларида касаллик ривожланишига шароит яратади.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
&lt;/ol&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Касаллик ривожланишига таъсир курсатувчи омиллар:&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ul&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Нотугри жинсий хаёт тарзи &amp;ndash; химояланмаган ва жинсий йулларида касаллиги бор партнёрлар билан куп алокада булиш&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Жинсий хаёт гигенаси ва шахсий гигиена коидаларига амал килмаслик&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Норегуляр жинсий хаёт&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Простата тоши&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Кам харакатли хаёт тарзи, сурункали кабзияд&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Сурункали совук таъсири&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Доимий сийдик каналида катетер булиши&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Сийдик каналида инструментал аралашувлар&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Организмдаги инфекция учоклари мавжудлиги (абсцесс, ангина, отит, йирингли тошмалар ва х.)&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Иммун тизимини сусайтирувчи касалликлар (кандли диабед, орттирилган иммун танкислиги, алкоголизм)ва б.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: center; &quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Касалликнинг синфланиши&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Хозирда касалликнинг жуда куп таснифлари ишлатилади. Улардан энг куп таркалгани АКШ миллий саломатлик институтиинг таснифи:&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ol&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Уткир бактериал простатит&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Сурункали бактериал простатит&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Сурункали абактериал простатит&lt;/span&gt;
 &lt;ol style=&quot;list-style-type:lower-alpha;&quot;&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Яллигланиш шакли &amp;ndash; простата суюклигида лейкоцитлар сони ошган булади&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Яллигланишсиз шакли &amp;ndash; простата суюклигида лейкоцитлар сони нормада булади&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;/ol&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Симптомсиз тури &amp;ndash; беморда хеч кандай узгариш булмайди, факат простата суюклиги текширилганда яллигланиш топилади.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
&lt;/ol&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Касаллик белгилари&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Касаллик турига караб клиник белгилари жуда хилма-хил булади. Умумий холда куйидаги белгилар учраши мумкин:&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ul style=&quot;list-style-type:circle;&quot;&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Огрик &amp;ndash; ковукка, ораликка, чов, орка пешоб, моякларга ва баъзан сонгача бериши мумкин. Огрикни кучи турлича булади.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Сийишдаги узгаришлар:&lt;/span&gt;
 &lt;ul&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Тез-тез сийиш&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Сийганда ачишиш ва огрик&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Сийишни охирида кучли ачишиш ва огрик&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Сийдик окимини сустлиги, кучаниб сийиш&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Уткир простатитда сийдик охирида кон келиши мумкин&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Уткир простатитда уткир сийдик тутилиши учраши мумкин&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;/ul&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Жинсий алокадаги узгаришлар:&lt;/span&gt;
 &lt;ul&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Уругнинг тез келиши&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Уруг чикиш вактида ва ундан сунг огрик булиши&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Бепуштлик&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Спонтан(тонгги ва бошка вактлардаги) эрекцияни камайиши&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Баъзан алокадаги эрекцияни пасайиши&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Либидо(жинсий алокага булган кизикиш)нинг пасайиши&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Оргазмнинг сустлиги ва б.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;/ul&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Уткир простатитда юкоридагиларга кушимча интоксикация(захарланиш) белгилари булади:&lt;/span&gt;
 &lt;ul&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Иситма 39 С ва ундан юкори&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Калтираш (безгак олиш)&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Холсизлик&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Кунгил айниш&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Юрак уйнаш ва б.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;/ul&gt;
 &lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: center; &quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Текширувлар&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ol&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Простата суюклигини микроскопияси ва бактериологик экиб текшириш&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Ультратовуш текшируви&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Умумий кон ва сийдик текширувлари&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Урофлоуметрия&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Иммун холатни текшириш ва курсатмага кура бошка тешкширувлар&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
&lt;/ol&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot; style=&quot;margin-left:18.0pt;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 18pt; text-align: center; &quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Даволаш&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Диагноз куйиш ва даволашни факатгина мутахасис шифокор амалга оширади. Хозирда куйидаги даволаш усуллари кулланилади:&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ul style=&quot;list-style-type:circle;&quot;&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Антибиотикотерапия&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Ностероид яллигланишга карши дорилар&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Альфа адреноблокаторлар&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Иммуномодуляторлар&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Дезинтоксикацион терапия&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Цитокин ингибиторлари&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;5 альфа редуктаза ингибиторлари&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Фитопрепаратлар&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Аллопуринол&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Простата массажи&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Физиотерапиялар: термотерапия, лазеротерапия, магнитотерапия, инфракизил нурлаш ва бошкалар.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Психотерапия&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Пархез&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Режимга амал килиш(регуляр жинсий алока, совукдан сакланиш ва б.)&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Хирургик даво(простата кистаси, склерози, абсцесси ва б.)&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: center; &quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Асоратлар&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Умумий касалларнинг 7-36% ида турли асоратлар учрайди. Бунга сабаб бемор вактида мурожаат килмаганлиги, даво муолажа охиригача кабул килинмагани, даволаш режими бузилганлига ва бошкалар. Куйида баъзи асоратларни келтириб утаман:&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ul&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Простата абсцесси&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Эпидидимит ва орхит(мояк ортиги ва моякни яллигланиши)&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Везикулит(уруг копчасини яллигланиши)&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Уткир сийдик тутилиши&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Бепуштлик&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Жинсий бузилишлар&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Простата склерози(чандикланиши)&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Сепсис(конга инфекцияни таркаши)&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Простата тоши&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Цистит&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Турли даражада психоневрологик(рухий) узгаришлар ва б.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: center; &quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Касалликнинг олдини олиш&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Касалликнинг даволашдан олдини олиш осонрок деган наклга амал килишни тавсия бераман. Юкорида касаллик ривожланишига олиб келувчи омиллардан сакланиш, касаллик ривожланишини олдини олади. Уларни яна бир бор эслатиб утаман:&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ul&gt;
 &lt;li value=&quot;5&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Доимий ягона жинсий партнёрга эга булиш&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li value=&quot;5&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Жинсий ва шахсий гигиена коидаларига амал килиш&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li value=&quot;5&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Узок совук утишидан сакланиш&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li value=&quot;5&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Алкогол ва аччик таомлардан сакланиш&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Инфекция учокларини даволатиш&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li value=&quot;5&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Регуляр жинсий хаёт &amp;ndash; узок вактга жинсий алока тухташи ва киска вактда купайиб кетишидан сакланиш&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li value=&quot;5&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Кейгел машки &amp;ndash; бу машк кичик таз аъзоларини кон айланишини кучайтириб, махаллий иммунитетини мустахкамлайди ва нерв-мушак бошкарувига ижобий таъсир этади.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;

&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: center; &quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Кулланилган адабиётлар&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ol&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Национальное руководство по урологии под ред. Н.А. Лопаткина Моска 2009&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Руководство по клинической урологии А. Я. Пытеля издательство &amp;laquo;Медицина&amp;raquo; Москва 1969&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Европа урологлар ассоциацияси кулланмалари&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Турли интернет сайтлари, лекция материаллар ва укув программалари.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
&lt;/ol&gt;

&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:14px;&quot;&gt;Муаллиф:&amp;nbsp;&amp;nbsp; &amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; &amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Исломов Одилхон Рустамович&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</content:encoded>
			<link>https://kutubhona.ucoz.com/news/ehrkakning_ikkinchi_juragi/2014-08-19-8</link>
			<dc:creator>modest</dc:creator>
			<guid>https://kutubhona.ucoz.com/news/ehrkakning_ikkinchi_juragi/2014-08-19-8</guid>
			<pubDate>Tue, 19 Aug 2014 08:46:23 GMT</pubDate>
		</item>
		<item>
			<title>Кейгел машки</title>
			<description>&lt;p style=&quot;text-align: center; &quot;&gt;&lt;strong&gt;КЕЙГЕЛ МАШ&lt;/strong&gt;&lt;strong&gt;ҚИ&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: justify; &quot;&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;https://kutubhona.ucoz.com/pic5.jpg&quot; style=&quot;float: left; width: 200px; height: 150px; &quot; /&gt;Бу таз мушакларини&amp;nbsp;мустахкамлаш учун ишлаб чиқарилган машқ. Сийиш вактида&amp;nbsp;сийдикни тўхтатишга харакат қилинади ва сийдик тухтатишни урганиб олинади. Шу сийдикни тухтатишда кискарган мушак жуда куп вазифани бажаради. Бу машк хожатхонада БАЖАРИЛМАЙДИ!!! Факат кайси мушакни кискартиришни урганиб олинади холос.&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;Кейгеля машқини 3 та қисми бор:&lt;/p&gt;

&lt;ol&gt;
 &lt;li style=&quot;text-align: justify; &quot;&gt;&lt;strong&gt;Кис&lt;/strong&gt;&lt;strong&gt;қ&lt;/strong&gt;&lt;strong&gt;артириш ва ушлаб туриш&lt;/strong&gt;: мушакни сийдик тўхтатишдаги каби қисқартиринг ва 3-5-10-30 гача санаб, сўнг бўшатинг.&lt;/li&gt;
 &lt;li style=&quot;text-align: justify; &quot;&gt;&lt;b&gt;Тез кискартириб тез бушатиш&lt;/b&gt;: мушакни иложи юорича тезроқ қисқартиринг ва бўшатинг.&lt;/li&gt;
 &lt;li style=&quot;text-align: justify; &quot;&gt;&lt;strong&gt;Кучаниб чи&lt;/strong&gt;&lt;strong&gt;қ&lt;/strong&gt;&lt;strong&gt;ариш...</description>
			<content:encoded>&lt;p style=&quot;text-align: center; &quot;&gt;&lt;strong&gt;КЕЙГЕЛ МАШ&lt;/strong&gt;&lt;strong&gt;ҚИ&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: justify; &quot;&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;https://kutubhona.ucoz.com/pic5.jpg&quot; style=&quot;float: left; width: 200px; height: 150px; &quot; /&gt;Бу таз мушакларини&amp;nbsp;мустахкамлаш учун ишлаб чиқарилган машқ. Сийиш вактида&amp;nbsp;сийдикни тўхтатишга харакат қилинади ва сийдик тухтатишни урганиб олинади. Шу сийдикни тухтатишда кискарган мушак жуда куп вазифани бажаради. Бу машк хожатхонада БАЖАРИЛМАЙДИ!!! Факат кайси мушакни кискартиришни урганиб олинади холос.&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;Кейгеля машқини 3 та қисми бор:&lt;/p&gt;

&lt;ol&gt;
 &lt;li style=&quot;text-align: justify; &quot;&gt;&lt;strong&gt;Кис&lt;/strong&gt;&lt;strong&gt;қ&lt;/strong&gt;&lt;strong&gt;артириш ва ушлаб туриш&lt;/strong&gt;: мушакни сийдик тўхтатишдаги каби қисқартиринг ва 3-5-10-30 гача санаб, сўнг бўшатинг.&lt;/li&gt;
 &lt;li style=&quot;text-align: justify; &quot;&gt;&lt;b&gt;Тез кискартириб тез бушатиш&lt;/b&gt;: мушакни иложи юорича тезроқ қисқартиринг ва бўшатинг.&lt;/li&gt;
 &lt;li style=&quot;text-align: justify; &quot;&gt;&lt;strong&gt;Кучаниб чи&lt;/strong&gt;&lt;strong&gt;қ&lt;/strong&gt;&lt;strong&gt;ариш&lt;/strong&gt;: аёлларда: туғишдаги ва ич келгандаги каби; эркакларда: сийдик охирини чиқариш ва ич келгандаги каби; аёл ва эркак: бу машқда қорин мушаклари хам иштирок этади. Бу машқда орқа пешоб кучаниши ва бўшашиши кузатилади.&lt;/li&gt;
&lt;/ol&gt;

&lt;p&gt;&lt;strong&gt;1&lt;/strong&gt;&lt;strong&gt;&amp;minus;&lt;/strong&gt;&lt;strong&gt;хафта&lt;/strong&gt;: юкоридаги 3 та машқни&amp;nbsp;хар бирини 10 мартадан кунига 5 махал. Бир маротабада 30 та, бир кунда жами 150 та машк бажарилади.&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;strong&gt;2&lt;/strong&gt;&lt;strong&gt;&amp;minus;&lt;/strong&gt;&lt;strong&gt;хафта&lt;/strong&gt;: хар бир машқни 15 мартадан кунига 5 махал&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;text-align: justify; &quot;&gt;Хар &lt;strong&gt;хафта 5 тадан машқни қўшилади&lt;/strong&gt; ва &lt;strong&gt;5 хафтада 30 тагача&lt;/strong&gt; чиқарилади. Сўнг тонусни ушлаб туриш учун кунига хар бир машқни &lt;strong&gt;5&amp;minus;10 мартадан кунига 5 махал&lt;/strong&gt; давом эттирилади. Машқни хохлаган жойда бажариш мумкин: ётган, ўтирган, турган ва юрган холатда.&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&lt;u&gt;Кўрсатма: аёллардаги сийдик тута олмаслик ва эркаклардаги эректил дисфункция, эркакларда жинсий алокани узайтириш максади&lt;/u&gt;&lt;/p&gt;</content:encoded>
			<link>https://kutubhona.ucoz.com/news/kejgel_mashki/2014-07-01-4</link>
			<dc:creator>modest</dc:creator>
			<guid>https://kutubhona.ucoz.com/news/kejgel_mashki/2014-07-01-4</guid>
			<pubDate>Tue, 01 Jul 2014 13:19:05 GMT</pubDate>
		</item>
		<item>
			<title>ЦИСТИТ ЁХУД &quot;ЧАХМАЗАК&quot;</title>
			<description>&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Цистит ёхуд &amp;laquo;чахмазак&amp;raquo;&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;https://kutubhona.ucoz.com/novyj_risunok.png&quot; style=&quot;float: left; width: 200px; height: 150px;&quot; /&gt;&lt;img src=&quot;file:///C:&amp;#92;Users&amp;#92;Admin&amp;#92;AppData&amp;#92;Local&amp;#92;Temp&amp;#92;msohtmlclip1&amp;#92;01&amp;#92;clip_image001.jpg&quot; /&gt; Цистит ёки халк ичида &amp;laquo;чахмазак&amp;raquo; номи билан машхур булган касаллик хакида озгина маълумот бериб утмокчиман. Цистит &amp;nbsp;(грекча &amp;laquo;kystis&amp;raquo; - ковук&amp;nbsp; ва &amp;laquo;+itis&amp;raquo; - яллигланиш) бу ковук деворини яллигланиш касаллиги булиб, купрок ковукнинг ички шиллик кавати зарарланади.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Цистит аёлларда энг куп таркалган урологик касаллик хисобланади. Россияда хар йили 26-36 миллион холат кайд этилади(Лоран О.Б., 1999). &amp;nbsp;Цистит инсон ёшига, жинсига ва хаёт тарзига караб турли микдорда учраши аникланган.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ul&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;1-15 ёшли...</description>
			<content:encoded>&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Цистит ёхуд &amp;laquo;чахмазак&amp;raquo;&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;https://kutubhona.ucoz.com/novyj_risunok.png&quot; style=&quot;float: left; width: 200px; height: 150px;&quot; /&gt;&lt;img src=&quot;file:///C:&amp;#92;Users&amp;#92;Admin&amp;#92;AppData&amp;#92;Local&amp;#92;Temp&amp;#92;msohtmlclip1&amp;#92;01&amp;#92;clip_image001.jpg&quot; /&gt; Цистит ёки халк ичида &amp;laquo;чахмазак&amp;raquo; номи билан машхур булган касаллик хакида озгина маълумот бериб утмокчиман. Цистит &amp;nbsp;(грекча &amp;laquo;kystis&amp;raquo; - ковук&amp;nbsp; ва &amp;laquo;+itis&amp;raquo; - яллигланиш) бу ковук деворини яллигланиш касаллиги булиб, купрок ковукнинг ички шиллик кавати зарарланади.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Цистит аёлларда энг куп таркалган урологик касаллик хисобланади. Россияда хар йили 26-36 миллион холат кайд этилади(Лоран О.Б., 1999). &amp;nbsp;Цистит инсон ёшига, жинсига ва хаёт тарзига караб турли микдорда учраши аникланган.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ul&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;1-15 ёшли кизларда 4%ни ва шу ёшдаги болаларда 0,5% ни яъни хар 100 та киздан 4 тасида ва хар 200 боладан 1 тасида бу касаллик учрайди.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;20-40 ёшдаги аёлларда 25-35%ни ташкил килса, шу ёшдаги эркакларда эса 1 % атрофини ташкил килади.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;65 ёшлар атрофида эса иккала жинс ваклларида 40-35% ни ташкил этади.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Бу маколада асосан аёллардаги циститга купрок эътибор бераман.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Кискача ковук анатомияси ва физиологияси хакида.&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;https://kutubhona.ucoz.com/novyj_risunok-1.png&quot; style=&quot;float: left; width: 200px; height: 180px;&quot; /&gt;&lt;img src=&quot;file:///C:&amp;#92;Users&amp;#92;Admin&amp;#92;AppData&amp;#92;Local&amp;#92;Temp&amp;#92;msohtmlclip1&amp;#92;01&amp;#92;clip_image002.jpg&quot; /&gt; Ковук буш, мушакдан тузилган орган булиб, сийдик туплаш ва сийдик чикариш вазифасини бажаради. Унда учта тешик бор: 2 та сийдик найини тешиги ва 1 та сийдик чикарув каналини тешиги. У кичик тосда жойлашган. Унинг хажми 250-500 мл атрофида булади. Девори 3 каватдан иборат: ички &amp;ndash; шиллик, урта &amp;ndash; мушак ва ташки &amp;ndash; адвентиция. Аёллар сийдик чикарув канали киска ва кенг булади. Узунлиги 3,5-4 см. Ташки канал диаметри 3-9 мм атрофида булади. Аёлларда сийдик найининг орка томонида кин ва тугри ичак жойлашган.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Касаллик сабаби&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Касаллик сабаблари жуда куп:&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ul&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Инфекция (ичак таёкча, стафилококк, клебсиелла, протеус ва б.)&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Вирус&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Паразит&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Химиявий - токсик&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Термик&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Радиацион&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Дори окибатида ва б.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Энг куп касалликни микроблар чакиради ва бу микроблар ичида асосий уринни грамм манфий микроблар ( асосан ичак таёкчаси) эгаллайди. Ичак таёкчаси касалликнинг 70-95% ида кузгатувчи эканлиги аникланган.&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Касаллликнинг ривожланиш механизми.&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Касаллик ривожланишида жуда куп омиллар керак булади. Шулардан бири касаллик чакирувчи (патоген) микроблар. Лекин микроб булгани билан доим хам касаллик ривожланавермайди. Бунда ковук химоя тизимларини катта роли бор. Ковукнинг узини-узи химоя тизимлари:&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ul&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Сийдик чикарув канали ичида ёки атрофида Скин безлари мавжуд. Бу безлар ишлаб чикарган суюклик таркибида махаллий химоя омили &amp;ndash; иммуноглобулин А булади. Бу модда микробларни ураб олиб, ковук ичига киришини тухтатади ва шиллик каватга ёпишишини камайтиради. Бу без жинсий балогатга етиш даврида тулик ривожланади ва хомиладорликда фаолияти кучаяди.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Ковук шиллик кавати хужайралари (уротелий) узидан яна бир химоя омили мукополисахарид (гликозоаминогликан) ишлаб чикаради. Бу модда хам микробларни ковук деворига ёпишишини тухтатади ва сийдик билан чикиб кетишини таъминлайди. Бу ковукнинг асосий химоя катлами булиб, гликокаликс деб аталади. Бу модда ишлаб чикарилишини аёллик гормонлари эстероген ва прогестерон бошкаради. Дори моддалардан гепарин бу моддани ишлаб чикаришини кучайтиради.&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Ковук шиллик каватини фагоцитар активлиги яъни махаллий иммун тизим хужайраларини патоген микробларини улдириши.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Гидродинамик химоя &amp;ndash; сийдик юкори тезлик билан микробларни &amp;laquo;ювиб&amp;raquo; тушиб кетиши.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Тунда сийдикни концентирланиши(куйиклашиши) &amp;ndash; буни окибатида сийдик осморярлиги ошиб, микроб ичидаги суюк кисмини&amp;nbsp; суради ва микроб халок булади&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Ковук шиллик каватини кучиши &amp;ndash; танадаги бошка копловчи тукималар каби ковук ички девор хужайралари (уротелий) хам вакти &amp;ndash; вакти билан кучиб тушади ва узида ёпишган микробларни олиб тушиб кетади&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Сийдик таркибидаги баъзи антибактериал моддалар &amp;ndash; бевосита микробни улдиради.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Юкоридаги химоя омиллари бузилишига олиб келувчи холатларда купрок касаллик ривожланади. Касаллик ривожланишига имконият яратадиган вазиятлар:&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ul&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Умумий ва махаллий иммунитетни пасайишига олиб келувчи холатлар (аёллар гормонлари билан даволаниш, кандли диабет, гипотериоз каби эндокрин касалликлар, узок вакт антибиотик ичиш, камконлик, узок вакт цитостатиклар(усмага карши дорилар) билан даволаниш, совук котиш ва б.)&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Ковукдаги органик узгаришлар ва фаолиятини бузилиши. Буни хисобига ковукдаги сийдик тулик бушамайди ва микроб билан зарарланган сийдик чикиб кетмайди. Окибатида микроб ковук ичидан йуколмай касаллик сурункали шаклга утади.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Ковук ичига инструментар аралашувлар(цистоскопия, ковукни катетеризацияси)&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Фаол жинсий хаёт кечириш, жинсий хаёт гигиенасига амал килмаслик&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;https://kutubhona.ucoz.com/Untitled-1.jpg&quot; style=&quot;float: left; width: 200px; height: 180px;&quot; /&gt;&lt;img src=&quot;file:///C:&amp;#92;Users&amp;#92;Admin&amp;#92;AppData&amp;#92;Local&amp;#92;Temp&amp;#92;msohtmlclip1&amp;#92;01&amp;#92;clip_image003.jpg&quot; /&gt; Микробни ковукка кириш йуллари:&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ul&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Юкорига кутарилувчи йул &amp;ndash; микроб оралиг ва орка пешоб сохаларидан сийдик чикарув канал оркали кутарилиши&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Пастга тушувчи йул &amp;ndash; буйракдан пастга тушиши&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Лимфоген &amp;ndash; ёнбош органлар оркали&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Бевосита атроф тукималардан ковук девори оркали &amp;ndash; бу холат операция вактида ковук девори зарарланиши окибатида окма яра сифатида намоён булади.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Энг куп учрайдиган йули бу юкорига кутарилувчи йул хисобланади.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Касаллик белгилари&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;img src=&quot;file:///C:&amp;#92;Users&amp;#92;Admin&amp;#92;AppData&amp;#92;Local&amp;#92;Temp&amp;#92;msohtmlclip1&amp;#92;01&amp;#92;clip_image004.jpg&quot; /&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;https://kutubhona.ucoz.com/cistit_u_genshin.jpg&quot; style=&quot;width: 200px; height: 159px; float: left;&quot; /&gt; Уткир цистит одатда бирор кузгатувчи омил таъсиридан сунг (совук котиш, инфекцион касалликдан сунг, жинсий алока, травма ва б.) бирданига бошланади. Беморда куйидаги шикоятлар булиши мумкин:&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ul&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Тез-тез сийиш&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Доимий сийдик кисташ холати&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Сийишда кучаниш&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Ковук ва оралик сохада димий огрик&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Сийиш вактида огрик ва ачишиш&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Сийдик охирида кон келиши&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Колдик сийдик колиш хисси&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Кечкурун тез-тез сийгани чикиш&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Сийгани бирданига кистов булиш ва баъзан улгурмай колиш&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Баъзан болаларда уткир циститда уткир сийдик тутилиши кузатилиши мумкин&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Буни текширишда асосан сийдик тахлили килинилади. Сийдик тахлилида лейкоцитурия (лейкоцитлар сонини куп булиши)аникланади. Керак булса бошка текширув усуллари: сийдикни экиш, цистоскопия, рентген текшируви кабиларни факат мутахасис шифокор тавсия этади.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Касалликка жуда куп кайталаниш характерли. Бунга куйидаги омиллар сабаб булади:&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ul&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Аёл организмини узига хослиги(сийдик чикарув каналини)&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Ирсий мойиллик&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Грамм манфий микробларни тукимага ёпишиш хусусияти юкорилиги&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Жинсий аъзолар касалликлари&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Сийдик канали ташки тешиги аномалиялари&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Жинсий хаёт тарзи (эрта бошлаш, норегуляр ва куп партнёрга эга булиш)&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Жинсий йуллар оркали юкадиган касаллик мавжудлиги(сузак, трихомониаз ва захм каби)&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Даволанишни охиригача олиб бормаслик&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Кайта айни уша инфекцияни юкиши(ичак таёкча)&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Жинсий хаёт ва бошка шахсий гигена коидаларига амал килмаслик&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Антибиотикларни назоратсиз, уз холича ва пала-партиш истеъмол килиш&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Тасдикланмаган ва ноодатий усуллар билан нотугри даволаниш&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Узини-узи даволаш&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 18pt;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot; style=&quot;margin-left: 18pt;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Даволаш усуллари&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 54pt;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;1.Микробга карши дорилар&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 54pt;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;2.Яллигланишга карши дорилар&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 54pt;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;3.Сийдик харакатига органик ва функционал халакит бериб турган бузилишларни даволаш&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 54pt;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;4.Жинсий ва гигиеник омилларни коррекция килиш&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 54pt;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;5.Иммунотерапия&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 54pt;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;6.Сийдик рН ини узгартирувчи терапия&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 54pt;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;7.Диета ва ичиш режимига амал килиш, фитотерапия, физиотерапия ва б.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Даволашни факат мутахасис шифокор диагноз куйиб, сунг амалга оширади.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Касалликни олдини олиш&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;ul&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Ич котишини олдини олиш&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Сийдик йуллари шиллик каватини таъсирловчи овкатлардан пархез килиш (тузланган, турли овкат кушимчалари, консервалар, уткир соуслар, уксус, алкоголли ичимликлар, аччик чой, газланган суюкликлар, калампир ва б.)&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
 &lt;li&gt;
 &lt;p&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;Шахсий ва жинсий гигиена коидаларига эркак ва аёлларни бир хил амал килишлари.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;
 &lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;

&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;center&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Кулланилган адабиётлар&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 36pt;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;1.Г.Н. Скрябин, В.П. Александров, Д.Г. Кореньков, Т.Н.Назаров &amp;ndash; Циститы (учебное пособие) Санкт Петербург 2006&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 36pt;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;2.Национальное руководство по урологии под ред. Н.А. Лопаткина&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 36pt;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;3.Теплов С.А, Назарова Л.С, Елисеева И.П. Уретриты, циститы, кольпиты, вульвовагиниты. Крон-Пресс. М., 2000. с 253.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 36pt;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;4.Бошка куплаб интернет сайт маълумотлари ва расмлари.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 36pt;&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;

&lt;p style=&quot;margin-left: 36pt;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-size:16px;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;font-family:comic sans ms,cursive;&quot;&gt;&lt;strong&gt;Муаллиф:&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; уролог Исломов Одилхон Рустамович&lt;/strong&gt;&lt;/span&gt;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</content:encoded>
			<link>https://kutubhona.ucoz.com/news/cistit_jokhud_chakhmazak/2014-06-28-3</link>
			<dc:creator>modest</dc:creator>
			<guid>https://kutubhona.ucoz.com/news/cistit_jokhud_chakhmazak/2014-06-28-3</guid>
			<pubDate>Sat, 28 Jun 2014 11:03:34 GMT</pubDate>
		</item>
	</channel>
</rss>